"Digitalna stvarnost na KLIK": Društvene mreže, hleb naš nasušni (FELJTON)

"Ono što nije objavljeno na društvenim mrežama kao da se nije ni dogodilo", jedna je od objava iliti postova na pomenutim mrežama koja se odavno citira i služi gotovo kao nepisano pravilo u rukovođenju sa našim, vašim, ali i tuđim životima.

Koliko su društvene mreže uplele svoje "digitalne kandže" u naše živote i privatnost govori i sama činjenica da se na pitanje koje je upućeno nekom: Imaš li profil na fejsbuku, instagramu...?", ukoliko je odgovor negativan - gotovo svi zgražavamo, gledamo čudno i postavljamo u sebi ili glasno bezbroj pitanja - Ali, zašto, pobogu!?

Kao da je to neko moranje, obaveza i pitanje života i smrti - ili kako bi naš stari narod , ne sluteći šta će se sa 21. vekom izroditi rekao - HLEB NAŠ NASUŠNI!

Nekada je pismo, poruka ili važna vest bila prenošena sa kolena na koleno, putem glasnika kome se slepo i neizmerno verovalo ili putem goluba pismonoše. I nije bilo uopše važno da li "lepa deva iz susednog sela nosi plavu ili crvenu haljinu" koju bi ljubomorne i zle vršnjakinje opanjkavale ukoliko im se samo malo ukus razlikovao, ili pak da li se potajno gleda sa plavokosim ili crnokosim mladićem dok su prave životne vrednosti bile na prvom mestu - živeti, opstati i preživeti.

Danas je to, međutim, mnogo drugačije. I mračnije, slobodno bi se moglo reći...

Koliko je samo olakšan, produžen i uljuljkan ovaj moderni i tehnološki unašređen život s kraja 20. i početkom 31. veka, toliko je i mračnih i zlih stvari izniklo iz svih tih brojnih prednosti koje su nam danas na raspolaganju i nadohvat ruke.

I složićete se, mnogi su otvorili svoje profile na društvenim mrežama, prvenstveno na fejsbuku, kako bi sastavili pokidane veze među prijateljima i rođacima rasutim po celom svetu. A kako to biva sa ovih prostora i kako je to jedan svakodnevni i sveobuhvatni trend, povezivanje putem interneta posao je potreba i neophodnost bitisanja u današnjem svetu.

Foto: Pixabay.com

Fejsbuk, instagram, tviter... vodeće su mreže za zabavu širokih narodnih masa bar na ovim našim prostorima. I upravo Srbija je u samom svetskom vrhu kada je u pitanju broj korisnika po glavi stanovnika.

Prema navodima Bi-bi-sija, broj korisnika Fejsbuka u 2018. je porastao za devet odsto, odnosno 2,32 milijarde ljudi ulogovalo se na tu društvenu mrežu bar jednom mesečno. I dok je u Srbiji čak 90 % korisnika na fejsbuku, Instagram beleži vrtoglav rast.

Ne smemo da zaboravimo niti nepravedno da zapostavimo ni Viber (Viber) ni Vocap (Whatsap), ali ni Mesindžer (Messenger) aplikacije koje su na smart telefonima neophodne, pa čak i obavezne. Verovatno vam se desilo da kupite nov telefon i da već imate instalirane ove aplikacije od strane mobilnih operatera.

Pa ako još dodate razne opcije poput: pravljenja grupe za kolektivno komuniciranje i četovanje, razmenu fotografija, video klipova, dokumenata, video poziva i stikera (koji ne zaostaju za vodećim trendovima) onda i ove moderne načine komunikacije za koje vam je potrebno samo povezivanje na internet možemo svrstati i neki vid društvenih mreža.

Ali ono što je izuizetno zanimljivo i što je predmet i jednog dela istraživanja kako stručnjaka, a tako i nas za potrebe realizacije ovog projektnog rešenja je pitanje - Ko su korisnici istih?

Istraživanje Sošl Srbija 2018. je obuhvatilo reprezentativan uzorak od 1.000 članova online populacije starosti od 13 do 64 godine.

Foto: Pixabay.com

Poslednju deceniju, Srbija je prva u regionu po broju overenih naloga. 2010. imala je 2.029.260 otvorenih naloga na "Fejsbuku", najviše u regionu, a po broju korisnika te društvene Internet mreže u odnosu na broj stanovnika je na 17. mestu u Evropi, pokazalo je istraživanje bloga AdriaTalk.com.

Postavlja se pitanje, da li je korišćenje i konzumiranje društvenih mreža dovelo do razvoja digitalne pismenosti kod mladih a samim tim stvaranja velikog broja stručnjaka u toj oblasti, još je neizvesno reći. Sigurno je i potvrđeno kroz brojne naučne studije da je "konzumiranje društvenih mreža jedno veliko gubljenje vremena" i da se mnogi korisnici "izgube surfujući kroz milione stranica i sadržaja, gubeći pojam o vremenu i prostoru.

Svakako je važno napomenuti i još jedan društveni aspekt a to je višedecenijska izolovanost i finansijska nemogućnost da se putuje svetom i da se upoznaju daleke destinacije "iz prve ruke".

U tom slučaju, društvene mreže su postale jeftin vid komunikacije, bega od izolacije i usamljenosti, jednog vida edukacije i na kraju nekontrolisanim konzumiranjem istih pojedince je dovelo ili do bolesti zavisnosti i nekontrolisanog gledanja u ekran ili do izopačenosti koja je kao najveći mulj i zlo izronilo na površinu stvorivši još jedan zastrašujući vid kriminala i opasnosti. Opasnosti od predatora, pedofila i manijaka koji u 90% slučajeva vrebaju preko društvenih mreža nezaštićene i naivne, većinom decu, odvodeći ih u mračne krugove pakla iz kojih se mnogi nisu, nažalost, nikada vratili.

Sajber kriminal ili zlo digitalnog društva

Prema podacima Fondacije "Tijana Jurić" na društvenim mrežama najugroženija su deca i njima u svakom sekundu preti bezbroj opasnosti od bolesnih i poremećenih pojedinaca koji se često kriju iza lažnih profila. Koliko je opasno postavljti fotografije dece sa plaže i mora govori i poslednji podatak ove institucije. Inicijator Izmena i dopuna krivičnog zakonika i čovek koji upravlja stranicom "Nestali - Srbija", Igor Jurić, izneneo je frapantan podatak da su opasnosti kojima roditelji nehotice izlažu svoje mališane tako što njihove fotografije i podatke ostavljaju na mrežama.

Foto: Pixabay.com

"Ukoliko posetite neki od mnogobrojnih pedofilskih sajtova, videćete bezbroj fotografija dece iz Srbije. Često sa imenom, prezimenom i mestom boravka (podatke ostavili roditelji na mrežama). "Kačeći" slike nage dece na društvene mreže, osim što ih dovodite u direktnu opasnost, znajte, neko trguje fotografijama i samozadovoljava se ispred njih", naveo je on na svom profilu, a retko koji roditelj je na ovo mogao da ostane ravnodušan", kaže Jurić za medije.

Igor Jurić; Foto: Bus Plus produkcija

Brojnim mračnim primerima sa kojima se svakodnevno susrećemo, pa i sam tragičan momenat sa kojim se suočila porodica Jurić, izgubivši ćerku Tijanu, nametnuo je potrebu ovog jakog i upornog čoveka da krene po Srbiji i da u školama drži predavanje učenicima sa najčešćim vidom zloupotreba i opsanosti na internetu.
Jedno od takvih predavanja održano je 12. aprila 2019, u Prehrambeno - ugostiteljskoj školli u Čačku gde su srednjoškolci imali priliku da se upoznaju sa najčešćim problemima i opasnostima digitalnog sveta.

Na konkretnim primerima Igor Jurić ih upoznavao šta može da se desi ukoliko nisu oprezni i kako da izbegnu projne opsanosti koje izviru sa društvenih mreža i interneta svakodnevno.

Prema rečima učenika - učesnika ove radionice i predavanja, susret sa osnivačem "Fondacije Tijana Jurić" i borcem za dečija i prava nejakih i nevinih bio je izuzeno koristan i sigurni su, kako kažu, da će im i ubuduće njegovi saveti puno značiti.

Igor Jurić sa učenicima Prehrambeno - ugostiteljske škole u Čačku; Foto: Bus Plus produkcija

Na kraju važno je pomenuti i potkrepiti primerom koliko su današnje društvene mreže važne u efikasnom i brzom širenju istinitih i korisnih informacija. U prilog tome govori i anketa koju smo sproveli tokom 5 dana na našem Informativnom portalu "Epicentar pres" gde smo naše čitaoce i pratioce pitali preko kojih medija se danas najviše informišu, naglašavajući da mogu da izaberu između televizije kao tradiconalnog elektronskog medija i internet portala i društvenih mreža koje su gotovo nerazdvojne u interakciji sa publikom - čitaocima.

Neverovatan je podatak da je čak 93% anketiranih odogovorilo da se informišu putem elektronskih medija, odnosno internet portala i društvenih mreža, dok se za televiziju odlučilo tek 7%.

Foto: Bus Plus produkcija, screenshot

Ovo je samo početak istraživanja i proširivanja ove teme kojom ćemo se, sigurno smo, baviti i u narednom periodu.