Da li razUMEMO: Srpski jezik i ćirilica u javnom životu (FELJTON + VIDEO)

U Srbiji je u pripremi čitav niz mera i propisa čiji je cilj zaštita ćirilice, a predviđene su i kazne za kršenje odredbi o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Strategijom razvoja kulture, koja je odnedavno na javnoj raspravi, predviđene su poreske olakšice za izdavače novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija koje istaknu naziv na ćirilici, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionanog pisma.

Po ugledu na Francusku, Poljsku i druge eropske zemlje, brigu o jezičkoj politici preduzeće novo telo – Savet za srpski jezik.

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.

U predloženom zakonu, koji je dostavljen Vladi Srbije, ćirilica je određena kao matično pismo, koje uz srpski jezik obuhvata ukupno pismeno i usmeno opštenje državnih organa, lokalne samouprave, škola, fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status Mobilni operateri takođe treba da obezbede ravnopravan tretman oba pisma.

I upravo, 8. januara 2018. završen je tekst Deklaracije o očuvanju srpskog jezika i kulture.Dokument će biti aneks Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, entiteta Republika Srpska, s fokusom na očuvanje srpskog jezika i ćirilice.

Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, rekao je da je reč o aktu koji treba da zaštiti obeležje srpskog identiteta, a to su srpski jezik i ćirilično pismo.
To je pravno-politički akt koji Srbima treba da omogući ono što je normalno za svaki narod u Evropi i svetu, a to je da zaštiti obeležje njihovog identiteta, naš srpski jezik, naše ćirilično pismo.

Prema sporazumu, dužnost svake države je da ulože maksimum aktivnosti na očuvanju elemenata nacionalnog identiteta Srba i da se traži samo ono što se garantuje i što je omogućeno manjinama u Srbiji.

Iako je potpisivanje Deklaracije bilo zakazano za15. februar, to se nije desilo. Prema poslednjim podacima koje smo dobili a pre zaključenja ovog projektnog rešenja od nadležnih nismo dobili odgovor o tačnom datumu parafiranja. U svakom slučaju, poseban fokus u ovoj epizodi će biti i taj događaj, ukoliko bude u naredom periodu.
Moramo napomenuti da je upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma u javnom životu, svakako problematična i kod javnih natpisa, isticanja reklama, saobraćajmih putokaza i ostalih javnih natpisa koje je propisala ili naredila državna institucija.

Pod uticajem stranih jezika i inostranih komapnija sve se češće na javnim mestima mogu videti strani natpisi, imena lokala, restorana, prodavnica, pa čak i onih koji su godinama imali naziv na srpskom jeziku, ispisan ćirilicom, sada je promenjen u italijanski naziv, sinonimni izraz. Jedan od takvih primera je i popularni ugostiteljski objekat u gradu Čačku. Objašnjenje koje smo dobili je da je tako modernije i privlačnije za strane investitore.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je svojevremeno izjavio za medije da takvi potezi nisu nametanje već očuvanje srpskog jezika i ćirilice koja je ozbinjno ugrožena i nalazi se na ivici arhaičnosti.

Kakvo je mišljenje vlasnika firmi, stučnjaka, profesora i stručnjaka sa Instituta za srpski jezik, a kakva situacija u praksi na konkretnim primerima - tema je ove epizode.