Da li razUMEMO: Srpski jezik i ćirilica u medijima (FELJTON + VIDEO)

Masovni mediji postaju moćno sredstvo zloupotrebe srpskog jezika. Malo je reći da pojedini tekstovi, ali i govor voditelja i novinara zvuče rogobatno, pa na momente i užasno.

Prema rečima stručnjaka i filologa, to se desilo jer su pojedini mediji počeli nicati svakodnevno. U moru raznovrsnih kako pisanih, tako i elektronskih medija, po principu mala bara a mnogo krokodila, morali su da se bore za čitanost, ekskluzivnost, i za svoju publiku. Podilazeći najnižem jezičkom ukusu, ciljano, zlonamerno i u manipulativne svrhe počeli su da „neguju“ žargonski izraz kao prepoznatljiv zaštitni znak.

A preterana upotreba žargona ima svoje pogubne posledice po očuvanje naše jezičke kulture i kulture uopšte, jer je jezik semiološki izraz naroda.

Prema rečima prof. dr Duške Klikovac, sa Filološkog fakzlteta u Beogradu, jezik iskazuje moć govornika. I u medijima se upravo ide na to distanciranje u odnosu na sagovornika, odnosno čitaoca i različit od svakodnevnog, uobičajenog, "prirodnog" načina izražavanja.

Moć se može izraziti leksički – upotrebom pretencioznih, slabije razumljivih reči, često stranog porekla. To vidimo u primeru iz ordinacije kada doktorka kaže "Mi maksimalno forsiramo zdravstveno-prosvetni rad", umesto "Mi se u najvećoj meri trudimo da bolesnika obrazujemo", kao i upotrebom opštijih pojmova umesto konkretnih (npr. "putničko vozilo" umjesto "automobil"). Postavlja se pitanje, zašto uništavati jezik i činiti ga rogobatnim i to baš kroz medije koji imaju jaku veliki uticaj na stanovništvo i konzumente.

Jedan od najdrastičnijih primera je pojava nepismenih i neukih koji se samoproklamuju kao novinari, bez dana adekvane škole i obrazovanja. Ekskluzivnošću i bombastičnom temom dolaze na vrh lestvice gledanosti. I samim tim dolaze do velikog broja publike, čitalaca i gledalaca, koji suočeni sa ponuđenim, smatraju da je to "krajnje korektno i ispravno".

Pojam koji kruži internetom, a koji je proizašao upravo iz takve vrst medijske propagande je i "čačanizam" koji je nastao kao sinonim za lošu dikciju, kardinalne gramatičke greške, ubitačnu rečeničnu intonaciju i dinamiku. Ovo svakako ne služi na čast svim onim obrazovanim i jezički pismenim Čačanima, niti bilo kom ko dolazi sa ovih prostora.

Kao poseban problem u medijima izdvojili bismo upotrebu ćirilice, čija je upotreba zakonom propisana na teritoriji Republike Srbije, osim na nacionalnim televizijama i većim medijima, nije baš dosledno zastupljena. Na to je uticalo promovisanje na društvenim mrežama, jer je vidljivost stranica, grupa i profila na socijalnim mrežama dosta manja ukoliko je napravljena na ćirilici. I upravo taj ekskluzivitet, trka za gledanočću, publikom i šerom, potisnula je ono sa čim možemo da se ponosimo, a u praksi je to dosta drugačije.

Šta misle stručnjaci, šta medijski radnici, a šta obični čitaoci i gledaoci - tema je ove epizode koju možete da pogledate na sledećem linku: