Žene udruŽENE - Ne pristajem (FELJTON I VIDEO)

Zbog neslaganja podataka u mnogobrojnim istraživanjima, ali i zbog potrebe sagledavanja ukupnog stanja u ženskom preduzetništvu, Ministarstvo za ekonomiju u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost realizovalo je niz projekata unapređenja ženskog preduzetništva u Srbiji.

Projekti su analizirali i prepreke u poslovanju, jer je jedino tako bilo moguće poboljšati poslovni ambijent. Postoje i pretpostavke da se žene više vezuju za tradicionalnu sferu ženskog poslovanja i u uslužnim delatnostima, kao što su frizerski i kozmetički saloni ili domaća radinost.

No, statistika “govori” upravo suprotno - najveći broj žena posluje u sektoru usluga baziranih na znanju. Žene, naime, sve češće osnivaju firme za konsultantske, računovodstvene i knjigovodstvene usluge, ili za informacione i komunikacione tehnologije.

Značajan doprinos "osvešćivanju" i razbijanju dosadašnjih modela poslovanja daju i nevladine organizacije i brojna udruženja žena, čiji je cilj da podstaknu ovaj deo populacije da preuzmu odgovornost za svoje živote i živote svojih porodica, i da na taj način u društvenoj zajednici zauzmu mesto koje im objektivno pripada.

U ovoj epizodi afirmišemo žene koje nisu pristale na stereotipe i tradicionalizam već su javno progovorile o svim problemima koji su ih "kočili" na putu do cilja.

U 19. veku žene su se uključivale u javni život i elitu na dva načina. Prvi po rođenju i po onome što su nasledile ili što su stekle udajom, a drugi na osnovu školovanja i sopstvenog znanja i truda.

Prema istorijskim podacima, prva visokoobrazovana zena u Srbiji bila je Jelisaveta Načić, po zanimanju arhitekta. 1902. postavljena je za opštinskog arhitektu. Pametna i sa zavidnim znanjem, Jelisaveta je projektovala zgrade na Kalemegdanu i na Terazijama.

U to vreme, uticaj žena je sveden na posredno delovanje. Bez prava glasa.

U Kraljevini Srbiji, po Srpskom građanskom zakoniku iz 1844, muž je bio glava kuće, a žena je slušala njegova naređenja. Po tim strogim pravilima, njeno zaduženje je bilo da se stara o kući i deci.

Ceo vek kasnije, situacija se promenila, bitno, ali ipak, postoji niz stereotipa i prepreka da bi to bilo na zavidnom nivou.

Zbog neslaganja podataka u mnogobrojnim istraživanjima, ali i zbog potrebe sagledavanja ukupnog stanja u ženskom preduzetništvu, Ministarstvo za ekonomiju u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost realizovalo je niz projekata unapređenja ženskog preduzetništva u Srbiji. Postoje i pretpostavke da se žene više vezuju za tradicionalnu sferu ženskog poslovanja i u uslužnim delatnostima, kao što su frizerski i kozmetički saloni ili domaća radinost.

Jedan od primera je Jadranka Krunić, svetska vicesampionka u fudokan karateu, majka i frizerka po zanimanju.
Jadranku život nije mazio, pa se tako dugo borila kako na privatnom tako i na sportskom terenu. Tri godine je trebalo da dobije sredstva za otvaranje svoje firme kako bi konačno započela sopstveni biznis i sama zaradila svoj hleb.

Da li zato što je žena ili možda samo splet neugodnih okolnosti, tek ovaj put za Jadranku opšte nije bio gladak. Ni sama činjenica da je protivnike savladavala kao od šale, nisu joj davali nikakvu satisfakciju. U svetu biznisa sve je morala ispočetka i na teži način.

Najveća prepreka za žene je razapetost između želja i mogućnosti. Između karijere i porodice. Mira Nikitović je pravi primer hrabre i požrtvovane žene, jer na poslu vozi kran, bori se sa muškim poslovima, vredno radi, a kad dođe kući, čekaju je obaveze baš kao i svaku drugu ženu.

Veliki deo žena u tranziciji su izgubile posao. I umesto da pokleknu, krenule su nekim drugim, težim, ali isto tako časnim putem. Trbuhom za kruhom, u ivanjički kraj iz Republike Srpske stigla je i Snježana kako bi branjem malina nadomestila kućni budžet.

Sa druge strane, statistika "govori" suprotno - najveći broj žena posluje u sektoru usluga baziranih na znanju. Žene, naime, sve češće osnivaju firme za konsultantske, računovodstvene i knjigovodstvene usluge. Jedna od takvih veoma uspesnih čačanskih firmi je i agencija "Saldo". Tu su zaposlene dame koje veoma dobro znaju kako put do zvezda i uspeha moze biti trnovit.

Da nas na kraju tamnog tunela ipak očekuje svetlo, govori i činjenica da je upravo naša sagovornica Jadranka, posle dva bezuspešna apliciranja za sredstva od države za samozapošljavanje, ipak, dočekala srećan kraj. Za Jadranku je treća sreća znacila nov početak u novom salonu.

Ipak, još mnogo vode mora proteći dok se sva prava ne izjednače. I žene svojom upornošću, radom i zaslugom, stanu na mesto koje im pripada...

 Projekat "Žene osnaŽENE" realizovao je Studio za video produkciju "Bus Plus" uz podršku grada Čačka.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.