Evropski parlament sa 468 glasova usvojio Rezoluciju o Srbiji: Brandšteter i Prebilič poručuju da nije trenutak da se nastavi proces jer nema reformi, a demokratija u Srbiji nije živa

Evropski parlament usvojio je novu Rezoluciju o Srbiji sa 468 glasova "za", 116 "protiv" i 79 "uzdržanih", šaljući oštru poruku zvaničnom Beogradu da je evrointegracijski proces efikasno zastao zbog demokratskog nazadovanja, izostanka ključnih reformi i odbijanja da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

KLJUČNE ODLUKE I ZAHTEVI IZ REZOLUCIJE

Rezolucija Evropskog parlamenta donosi niz konkretnih ocena i zahteva koji direktno uslovljavaju dalji napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Uslovljavanje finansijske pomoći: Evroposlanici traže od Evropske komisije da svako značajno nazadovanje u tempu reformi direktno odrazi na finansijsku podršku. Posebno se poziva na suspenziju i obustavu isplata iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan zbog neispunjenih obaveza u oblasti vladavine prava. Sredstva bi se, prema zahtevu EP, morala reprogramirati za podršku civilnom sektoru, nezavisnim medijima, pravosuđu i borbi protiv korupcije.

Pravosudni zakoni i izbori kao rešenje krize: Izražena je duboka zabrinutost zbog usvajanja izmena pravosudnih zakona i sve dublje političke krize u kontekstu masovnih protesta koji traju od novembra 2024. godine. Kao jedini adekvatan izlaz iz krize navodi se održavanje slobodnih i poštenih izbora uz puno i transparentno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a.

Osuda represije i zahtev za sankcijama: U tekstu se najoštrije osuđuje činjenica da su mirni demonstranti, aktivisti i novinari izloženi policijskom nasilju, prekomernoj sili, arbitrarnim hapšenjima i političkom egzilu. EP poziva na hitnu istragu ovih događaja i uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za sistematska kršenja ljudskih prava u Srbiji.

Odbacivanje optužbi o "obojenim revolucijama": EP oštro odbacuje tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i njene članice organizovale studentske proteste radi izazivanja "obojene revolucije", osuđuje hapšenje i proterivanje građana EU koji su podržali studente, te odbacuje navode o mešanju Hrvatske u lokalne izbore održane u martu 2026. godine.

Spoljna politika i veze sa Rusijom i Kinom: Osuđuju se bliske veze Srbije sa Moskvom i produbljivanje odbrambene saradnje sa Pekingom. Istaknuto je da potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, ostaje neopoziv uslov.

Odnosi sa Kosovom i slučaj Banjska: Normalizacija odnosa i primena Briselskog i Ohridskog sporazuma ostaju ključni uslov za Plan rasta. Od Srbije se eksplicitno zahteva procesuiranje počinilaca terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine, uz izražavanje žaljenja što Beograd još uvek nije procesuirao Milana Radoičića.

Izostanak istrage u Novom Sadu: U izveštaju se konstatuje da nema nikakvog napretka u istrazi povodom smrtonosnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Studentski protest u Beogradu 15.marta 2025; Foto: Slobodan Vukajlović/Bus Plus produkcija

USVOJENI AMANDMANI O "ZVUČNOM TOPU" I KINI

Evropski parlament je u tekst rezolucije uvrstio i hitne amandmane koje su zajednički podneli izvestilac Tonino Picula (Socijalisti i demokrate) i Vladimir Prebilič (Zeleni):

"Evropski parlament izražava žaljenje zbog kampanje zastrašivanja mirnih studenata, novinara i aktivista koju sprovode srpske vlasti, a koja se oslanja na kontroverzni izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) kako bi se učesnici protesta lažno optužili za upotrebu zvučnog topa tokom protesta 15. marta 2025. na Trgu Slavija u Beogradu."

U amandmanima se dodaje da je "korišćenje straha kao oružja za suzbijanje građanskog neslaganja potpuno neprihvatljivo", te se osuđuju napadi srpskih vlasti na evroposlanike koje su optuživali za širenje lažnih vesti. Drugi usvojeni amandman izražava zabrinutost zbog nedavnog memoranduma o saradnji vladajuće stranke u Srbiji i Komunističke partije Kine, što dovodi u pitanje stvarnu stratešku predanost Srbije evropskom putu.

Tonino Picula, izvestilac EP za Srbiju, naglasio je da postoji hroničan jaz između onoga što vlasti u Srbiji govore i onoga što zapravo rade, ističući da se napredak u ključnim reformama značajno usporio, dok je u oblasti vladavine prava zabeleženo čisto nazadovanje.

"Moj izveštaj zaključuje da je proces pristupanja Srbije EU efikasno zastao zbog demokratskog nazadovanja, oslabljene vladavine prava, neuspeha u sprovođenju ključnih reformi i nedostatka usklađenosti sa spoljnom politikom EU. Uprkos stalnom potvrđivanju svoje strateške posvećenosti, političko rukovodstvo Srbije je do sada pokazalo ograničenu političku volju da sprovede reforme ili da se uskladi sa vrednostima i politikama potrebnim za pristupanje."

Foto: Freepik, ilustracija

Helmut Brandšteter, evroposlanik iz Austrije, uputio je oštre kritike na račun Evropske komisije zbog namere da otvori Klaster 3 sa Srbijom, dajući punu podršku građanima na ulicama i kritikujući politički sistem koji vodi predsednik Srbije.

"Mladi u Srbiji su jako hrabri, idu na ulicu i prema tome se bore za život i slobodu i onda Evropska komisija kaže hoćemo da otvorimo klaster 3 i nastavimo proces. Ne, ovo nije trenutak da se nastavi proces, jer postoji negativna reakcija, nema reformi – čak suprotno. Šta je rekao Vučić, on ne može da napusti poziciju, Vučićev uzor je Putin, sad hoće da bude premijer. Nije stvar u demokratiji, naš je zadatak da kažemo narodu Srbije da smo na njihovoj strani. Srbi su Evropljani kao i mi, želimo Srbiju u EU, ali autokratija nema mesto ovde."

Studentski marš za Beograd, 15.mart 2025; Foto: Slobodan Vukajlović/Bus Plus produkcija

Brandšteter je zaključio da posmatračka misija na narednim izborima mora ići dalje od pukog posmatranja i ostvariti direktan kontakt sa opozicijom i studentima, završivši rečima: "Ne autokratiji."

Vladimir Prebilič, evroposlanik (Zeleni), istakao je da fokus Brisela nije kažnjavanje građana, već skretanje pažnje na pogubne poteze vlasti koji uništavaju demokratske institucije.

"Podržavamo demokratiju i one koji se bore za demokratiju, vladavinu prava. To su sve stvari koje nisu nužno specifične za Srbiju, ali njihova vlada se ne bori dovoljno za demokratiju. Mi ne možemo da kažemo da smo zadovoljni napretkom prema demokratiji, demokratija nije živa u Srbiji. Građani imaju legitimne aspiracije i zaslužuju uspeh, ali su nam potrebne reforme i zato treba da pošaljemo jasnu poruku vlastima."

Izvor: N1, Epicentar press