PROJEKCIJA FILMA "TURA DO STRAZBURA" U ČAČKU: Priča o 1.400 kilometara studentskog prkosa, vetru u leđa i snazi koja melje zaborav (VIDEO)

Na platou ispred čačanske Gimnazije večeras je pred brojnom publikom prikazan dokumentarni film TV Nova "Tura do Strazbura", autora Radovana Seratlića i Ane Ristović.

Ovaj dokumentarac donosi emotivnu i snažnu priču o trinaestodnevnoj borbi studenata iz Srbije koji su na biciklima prešli 1.400 kilometara do evropskih institucija, boreći se za pravdu i društvene promene. Pored projekcija širom Srbije, film je nedavno prikazan i u Evropskom parlamentu u Briselu, a večeras su Čačani imali priliku da razgovaraju sa autorima i protagonistima ovog podviga, među kojima je i naš sugrađanin Boško Bradić.

Film "Tura do Strazbura" ne prikazuje samo fizički napor i kilometre iza njih, već zadire duboko u širi društveni kontekst. Kroz sećanja studenata, reportera, lekara i advokata, film svedoči o upornosti, solidarnosti i veri u zajedničko delovanje jedne generacije koja je spremna da pređe najduži put kako bi ostavila trag i pokazala snagu zajedničkih ideala.

Radovan Seratlić: "Ova tura se sa filmom sama stvorila, ljudi su nas sami zvali"

Novinar i koautor filma, Radovan Seratlić, koji je i sam bio deo ove nesvakidašnje ekspedicije, ističe da je film dobio sopstveni život mimo svih očekivanja.

"Interesantno je što se ova tura sa filmom sama stvorila. Nismo nikome tražili da je emituje, niti smo očekivali ovakav odjek. Imali smo svečanu pretpremijeru u Zemunu, a posle su ljudi sami zvali. Čuli su jedni od drugih i organizovali projekcije po trgovima. Dolaze nam ljudi koji su film gledali već deset puta, ali i oni koji ga vide prvi put", objašnjava Seratlić.

Osvrćući se na projekciju u Briselu, on dodaje da su evroposlanici videli njihov trud, ali da tek kroz film javnost može da shvati kolika je to zapravo bila muka i koliki je podvig preći 1.500 kilometara od Novog Sada do Strazbura.

"Ovakvi događaji su nam preko potrebni, jer vreme prolazi, a mi smo kao društvo skloni zaboravu. Svakodnevne, nenormalne stvari nas troše, a društvo nas uči da se prilagođavamo vanrednim okolnostima. Mi u informativnim redakcijama za sedam dana proživimo ono za šta je uređenim državama potrebna godina. Zato su ovi susreti zdravi. Iako je ovo putovanje donelo ogromno fizičko trošenje, ono je istovremeno bilo i neverovatno psihičko hranjenje. Kada ste sa tim mladim ljudima, potpuno zaboravite na umor."

Seratlić se posebno osvrnuo i na ulogu Čačka u društvenom kontekstu: "Čačak je jedan od gradova čiji se mentalitet duboko urezao u ovaj društveni trenutak. Dok su mnogi gradovi kroz sve ovo prošli nekako bledunjavo, Čačak to nije dozvolio. Neretko veći gradovi gledaju ka Čačku i mere njegov puls. Gradovi poput Valjeva, Vrbasa, Bogatića i Čačka pokazali su jasan stav: 'Čekaj, mi smo ovde komšije, ne možeš bahato to da nam radiš.' To su stvari koje su obeležile čitavu jednu borbu.“

Uroš Mitrović: "Beč nam je dao vetar u leđa nakon surove Mađarske"

Student iz Gornjeg Milanovca sa adresom u Beogradu, Uroš Mitrović, kaže da su se utisci nakon godinu dana slegli, ali da ekipa tek sada postaje potpuno svesna veličine onoga što je uradila.

"Tek kada nam ljudi priđu da čestitaju, shvatimo šta smo zapravo postigli. Na prvu loptu smo mislili: 'Ljudi, pa nismo uradili ništa specijalno, samo smo vozili bajseve.' Ali, razgovarati sa evroposlanicima i preći toliki put jeste veliki posao. Bitno je da ljudi shvate da ništa ne može preko noći i da je za sve potrebno vreme i konstantna borba", kaže Mitrović.

Kao najsvetliju tačku putovanja izdvaja dočeke, posebno onaj u glavnom gradu Austrije.

"Svaki doček je bio fenomenalan, ali onaj u Beču se zaista izdvaja. Tamo nas je dočekalo na hiljade, možda i desetine hiljada ljudi. Ta energija nam je bila ogroman vetar u leđa, pogotovo nakon Mađarske koja je bila najteži i najsuroviji deo puta - što zbog ekstremne hladnoće, što zbog izostanka podrške i tamošnje policije. Beč nas je bukvalno podigao da izguramo do kraja."

Boško Bradić: "Najteža je bila deonica do Đera, a sve ostalo je prelepo sećanje"

Čačanski student Boško Bradić, koji je bio ravnopravni učesnik ove velike avanture, priznaje da se utisci i dalje formiraju jer se u međuvremenu mnogo toga izdešavalo.

"Mislim da se utisci još uvek nisu skroz slegli jer smo prošli kroz previše toga, kako na samom putovanju, tako i nakon njega", iskren je Bradić.

Na pitanje šta bi izdvojio kao najteži, a šta kao najlepši momenat ove trinaestodnevne borbe, Boško odgovara: “Najteža nam je verovatno bila deonica od Budimpešte do Đera. Tamo nas je dočekao toliko jak vetar da bukvalno nismo mogli da se krećemo napred. A najlepša stvar? Sve ostalo. Pa čak i ta teška deonica sada spada u lepe uspomene jer je ostala u trajnom pamćenju. Sve u vezi sa ovom turom je na kraju ispalo prelepo."

Projekcija ispred Gimnazije još jednom je potvrdila da priča o “Turi do Strazbura” nije samo hronika jednog putovanja, već glas generacije koja odbija da ćuti i zaboravlja.

Izvor: Epicentar press