Pseudonauka kao izazov kritičkom mišljenju

Povodom obeležavanja Dana studenata, Regionalni centar za talente Čačak i Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" organizovali su predavanje "Pseudonauka i kritičko mišljenje", koje je bibliotekar dr Mirko Drmanac održao u petak, 3. aprila 2026, u amfiteatru Agronomskog fakulteta u Čačku.

Predavanje je otvorila Danijela Bugarčić iz Regionalnog centra za talente Čačak, koja je istakla značaj ove teme u doba eksplozije informacija, gde je sposobnost razlikovanja nauke od pseudonauke ključna za informisano i odgovorno društvo.

Foto: Gradska biblioteka Čačak

U vremenu kada informacije dolaze sa svih strana, pseudonaučne priče, od astrologije i homeopatije do teorija zavere, često se predstavljaju kao prava nauka. Iskorišćavaju se naše kognitivne mane, poput sklonosti da verujemo samo onome što nam odgovara ili da mislimo da je sve što čujemo važno. Pseudonauka upućuje na „autoritete” bez dokaza, bira samo podatke koji joj idu u prilog, manipuliše emocijama, i na taj način postaje ubedljiva.

U svom izlaganju, dr Drmanac, diplomirani istoričar i bibliotekar savetnik, definisao je nauku kao sistem proverljivih hipoteza u kontrolisanom okruženju, zasnovan na objektivnosti, sistematičnosti, empiriji, predvidljivosti i logici naučnog metoda. Nauka uključuje stalno pobijanje sopstvenih uverenja, za razliku od pseudonauke koja samo imitira nauku ali izbegava strogu metodologiju.

Foto: Gradska biblioteka Čačak

Predstavio je podelu na pravu nauku (sistematska i otvorena za korekcije), lošu nauku (neuspešna primena metoda) i lažnu nauku (svesna obmana, kao u reklamama ili društvenim naukama sa manipulisanim podacima). Naveo je primere poput astrologije (protonauka koja nije napredovala), kreacionizma (koliko se predstavlja kao naučna teorija), antivaksera i kvantne medicine.

Fokus čitavog predavanja bio je na savetima za jačanje kritičkog mišljenja, pri čemu je upozoreno na karakteristike pseudonauke: previše jednostavna objašnjenja, selektivni primeri bez dokaza, odbijanje kritike, oslanjanje na autoritete bez provere (npr. slučaj francuskog naučnika Lika Montanjea tokom KOVID-a) i retorički trikovi kao što su preopterećenje informacijama ili promena teme. Posebno je naglašena važnost kritičkog mišljenja, istraživačke etike i spremnosti na promenu stavova, uz lični primer predavača gde je iz sopstvenog istraživanja morao da odbaci inicijalne zaključke zbog novih podataka.

Foto: Gradska biblioteka Čačak

Kritičko mišljenje je ključ zaštite od manipulacija, te je predavač pozvao sve prisutne, a posebno mlade, da budu otvoreni za nove informacije, proveravaju izvore i uživaju u pravom istraživanju.

Tekst: Marina Belić

Izvor: Epicentar press