Kada voda udahne život

Polazna tačka na svojevrsnom edukativnom putovanju kroz prirodu i kulturu naših krajeva, koje je u ponedeljak, 29. jula organizovala Gradska biblioteka Čačak, bila je "Ćirkovića vodenica" u Gornjoj Atenici.

Ovaj letnji program za tinejdžere je doneo priču o tvorevinama kojima voda udahnjuje a čovek održava život. Vodenice su bile inspiracija za mnoge priče koje su se ispredale oko vodeničkog točka i koje su književnici svojim perom oživljavali i kada su one iščezavale iz mnogih naselja.

Kako su nastajala predanja o čudesnim bićima koja po legendama borave u vodenicama, ali i kako se mesi domaći hleb od brašna samlevenog između dva kamena potočare imalo je priliku da čuje 15 srednjoškolaca.

Celodnevni izlet i radionica obuhvatili su i vožnju katamaranom kroz predeo izuzetnih prirodnih odlika, a krajnja destinacija bio je jedan od bisera Ovčarsko-kablarske klisure – manastir Nikolje.

Kakvog su ukusa i kako mirišu gibanica gužvara, domaća pogača i pita sa jabukama, mogli su radioničari i sami da saznaju u dvorištu Milana Ćirkovića. Nastavljač porodične tradicije, čiji početak označava izgradnja potočare na Ateničkoj reci davne 1886. godine, pokazao je srednjoškolcima šta su cipun, čeketalo, badanj, đed i drugi delovi mlina, uz napomenu da je u tom kraju nekada bilo preko dvadeset vodenica, a danas su svega dve aktivne.

O pričama koje su najčešće bile na granici zbilje i mašte, ali i lekovitom dejstvu "omaje" koja prska sa vodeničkog kola i pojedinim magijskim i ljubavnim ritualima koji su se od davnina sprovodili na vodi, govorila je etnolog i antropolog Mina Jelesijević, zaposlena u Narodnom muzeju Čačak.

U nedostatku saznanja narod je pojedinim pojavama, čije uzroke nije mogao da objasni, pripisivao razna natprirodna svojstva, a u društvu su se često prepričavali susreti sa rusalkama i vilama i onostranim bićima koja su po predanjima u gluvo doba noći tumarala vodenicama.

Da su vodenice zaokupljale pažnju i putnika namernika i pripovedača pokazuju, između ostalih, i priče Branka V. Radičevića, koje su bile podstrek bibliotekarima da mladima predstave ova nepravedno zapostavljena zdanja. Kroz izrazito zvučnu pesmu "Gozba pred vodenicom" pesnika Milosava Tešića, koja oživljava arhaične slojeve leksike srpskog jezika, radioničari su čuli kako su nekada izgledala narodna okupljanja.

Pored toga što su budile inspiraciju narodnim kazivačima i književnicima, i što se o njima može govoriti i iz ugla mitologije, narodne kulture i književnosti, vodenice su posebno interesantne i sa još jednog aspekta. One su primeri narodnog graditeljstva, ali i prave lekcije iz eko-kulture i pokazatelji kako čovek može iskoristiti snagu vode, ne ugrožavajući prirodu. Često se kaže da je voda izvor života, ali koliko god to poznato zvučalo, čini se da joj je ipak potrebna dodatna i stalna briga. Podizanje svesti o značaju resursa bez kojeg se ne može, osnovni je cilj projekta #VodaZdravoZaGotovo (WaterCareInACreativeWay) koji realizuje čačanska Biblioteka i u okviru kog je organizovano ovo obrazovno-rekreativno druženje.

Radionicu i izlet osmislili su bibliotekari Marija Radulović, Tanja Vuković i Irena Planinčić, dok fotografije bibliotekara Vladimira Simića svedoče o izuzetno prijatnom danu provedenom u (ne)otkrivenim lepotama prirode.

Plovidba jezerom Međuvršje, koja je zaokružena posetom srpske svetinje iz 14. veka o čijem istorijatu su govorile predane monahinje, organizovana je uz podršku Turističke organizacije Čačka.

Izvor: Epicentar press

Foto: Gradska biblioteka Čačak / Vladimir Simić