Zajedničkim i koordinisanim radom do zaštite prava dece i sprečavanja sklapanja dečjih brakova

Sastanak Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova održan je danas u Beogradu u organizaciji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova i UNICEF-a.

Potpredsednica Vlade, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković rekla je obraćajući se učesnicima skupa da dečji brakovi, koji su u najvećem broju prisutni u romskoj populaciji, predstavljaju ozbiljnu povredu kako ženskih, tako i dečjih prava i da je cilj da se se kroz koordinisani rad intenzivnije deluje na iskorenjivanju ove društvene anomalije.

"Današnjim skupom nastavljamo zajedničke napore u procesu zaštite prava dece i sprečavanju sklapanja dečjih brakova. Vlada Republike Srbije je rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta. Poštovanje prava na odrastanje i razvoj svih devojčica i dečaka, ključne su obaveze i zadaci našeg društva i države", rekla je potpredsednica Vlade.

Ona je navela da su dečji brakovi duboko zabrinjavajuća pojava i da ostavljaju teške i nesagledive posledice na mentalno i fizičko zdravlje devojčica, ali i na društvo u celini.

"Zato je na svima nama: državi, lokalnim samoupravama, civilnom sektoru, našim partnerima iz međunarodnoh organizacija, da menjamo štetne prakse i da rušimo stereotipe koji doprinose takvoj pojavi", rekla je Gojković.

Dodala je da je upravo zbog toga, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije zajedno sa UNICEF-om, 2019. godine pokrenulo inicijativu formiranja Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova.

"Zahvaljujući aktivnostima svih članica Nacionalne koalicije i odlučnom pristupu Vlade Republike Srbije, već četvrtu godinu postižemo značajne rezultate na unapređenju prava dece. Najbitniji od njih je da se Srbija godinama unazad nalazi među državama sa niskom stopom zastupljenosti dečjih brakova u poređenju sa globalnim i regionalnim nivoom. I pored odličnih rezultata, sve dok svedočimo sklapanju i jednog dečjeg, ranog ili prinudnog braka, kao drastičnom ugrožavanju ne samo ženskih i dečjih prava, već i kao obliku rodno zasnovanog nasilja, naša zajednička borba i napori nisu završeni", naglasila je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Navela je da iako su u brojnim umetničkim oblastima, kao što su film ili slikarstvo, brakovi maloletnika prikazani u romantičnom kontekstu, stvarnost je sasvim drugačija.

"Deca iz tih brakova, koju svakodnevno srećemo na ulicama, jedan su od najdrastičnijih primera prekida nečijeg detinjstva", ukazala je ministarka.

U tom smislu najugroženija je romska populacija, što potvrđuju i statistički podaci:

"Kada je reč o devojčicama koje su stupile u brak pre navršenog punoletstva odnosno 18. godine, procenat dečjih brakova u opštoj populaciji iznosi šest odsto, a u romskoj 56 odsto. Slična slika je i kada govorimo o uzrastu pre petnaeste godine, gde jedan posto devojčica iz opšte populacije ulazi u brak, naspram 16 odsto među romskim devojčicama. Navedeno korespondira sa podatkom da samo 64 odsto dece iz romskih naselja završi osnovnu školu, dok svega 28 odsto pohađa srednju školu. Istovremeno, podaci pokazuju da je 5,1 odsto žena iz romske populacije postalo majka pre petnaeste godine života, odnosno da je čak 38,1 odsto Romkinja rađalo pre navršenog punoletstva", navela je Gojković.

Takođe je rekla da je rano stupanje u brak jedan od čestih oblika prekida detinjstva, a njegove posledice po pravilan i potpun fizički i psihički razvoj višestruke su i složene.

"Rani brak, takođe, gotovo u potpunosti umanjuje šanse ovih devojčica da steknu srednje ili više obrazovanje i ostvare povoljnije mogućnosti u pogledu ekonomske osnaženosti i kvalitetnijih uslova života. Sve to ostavlja ozbiljne posledice po njihov život, jer prekidaju svoje školovanje, prerano postaju roditelji, što njih i njihovu decu izlaže brojnim zdravstvenim rizicima. Kao dodatni problem, neretko su izložene i nasilju u porodici i siromaštvu", dodala je Gojković.

Ukazala je da se često može čuti da je rani brak "romska tradicija" i dodala da je to pogrešno, kao i da protiv takvih stereotipa moramo da se borimo.

Gojković je rekla i da postoji više primera dobre prakse kada je reč o podizanju svesti u društvu o štetnosti dečjih brakova. Podsetila je da je Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova pokrenula 2021. godine na društvenim mrežama kampanju "Detinjstvo, ne brak".

U okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III” Vlade Republike Srbije i četiri agencije Ujedinjenih nacija: Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), od 2022. godine priprema se i distribuira Informator sa pregledom ključnih aktivnosti svih aktera Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova u Srbiji. Do sada su izašla tri izdanja ovog Informatora.

"U prethodnoj godini, koalicija može biti zadovoljna rezultatima niza aktivnosti na polju osnaživanja devojčica i devojaka, naročito iz romske populacije, prevencije nasilja nad njima i stvaranja modela za njihovo uključivanje u širu društvenu zajednicu. Sprovedene aktivnosti doprinose podizanju svesti Romkinja o pravima koja im pripadaju i poboljšanju mogućnosti zapošljavanja, kao i sticanju praktičnih veština i motivacije da poboljšaju svoj sveukupni položaj", rekla je Gojković.

Takođe, kako je navela, kroz direktan rad sa romskom zajednicom, članice koalicije rade i na podizanju svesti o štetnosti dečjih brakova kroz socio-edukativne radionice sa ženama i devojčicama, na kojima se sa učesnicama otvoreno razgovara o praksi dečjih brakova i njihovom lošem uticaju na budućnost kako pojedinaca, tako i cele zajednice.

Među rezultatima projekta koje sprovode članice koalicije su: poboljšana mogućnost zapošljavanja za žene iz romske populacije kroz stručne obuke, radionice i mentorski rad za izradu biznis planova u saradnji Romskog Ženskog Centra Bibija i Udruženja Roma Novi Bečej, zatim podizanje svesti o štetnosti dečjih brakova kroz socio-edukativne radionice sa ženama i devojčicama Udruženja Praksis, kao i edukacija 20 učenika srednjih i osnovnih škola iz 14 gradova o dečjim i ranim brakovima u Republici Srbiji, koju je u okviru radionica Letnje škole sprovela Kancelarija Zaštitnika građana.

"Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost sa svojim partnerima aktivno radi na poboljšanju položaja žena i njihovoj ekonomskoj samostalnosti koja vodi dostojanstvenom životu. Naši ciljevi, posebno onaj da ojačamo podršku ranjivim grupama devojčica i devojaka koje se nalaze na marginama društva i nose najveći teret nepovoljnih i kriznih okolnosti u svetu, usklađeni su sa preporukama Rezolucije o okončanju dečjih, ranih i prinudnih brakova Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, usvojene prošle godine", istakla je Gojković.

Rekla je i da je zahvaljujući inicijativi Nacionalne koalicije u Nacrtu Porodičnog zakona uklonjen član koji se odnosi na sklapanje ,,maloletničkih brakova”. Tako se, prema poslednjem nacrtu ovog zakona, navođenje, prinuđivanje, omogućavanje, podsticanje ili na drugi način stvaranje uslova za zasnivanje vanbračne zajednice sa detetom, smatraju nasiljem u porodici.

Ministarka je rekla da će u postupku javne rasprave, odnosno kada za to u zakonskoj proceduri dođe trenutak, biti predloženo usvajanje rešenja prema kojima se dečji brakovi definišu i prepoznaju kao oblik trgovine ljudima, kao i odredbe kojima se sankcionišu treća lica koja ugovaraju ili omogućuju ugovaranje vanbračne zajednice i oni koji navode maloletnika na zasnivanje ovakve zajednice ili posreduju u tome.

Gojković je navela da će Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova, uz punu podršku Vlade Republike Srbije, nastaviti posvećeno da deluju na stvaranju okruženja za puno ostvarivanje ljudskih prava svakog deteta.

U uvodnom delu sastanka u Palati Srbija obratili su se i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, ministarka pravde Maja Popović i direktorka Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Dejana Kostadinova.

Izvor: Epicentar press