"Ćirilica - tvrda voćka čudnovata"- Azbuka sveta sa egzotičnim elementima

I danas pamtimo i prepričavamo kako je davno veliki Džordž Bernard Šo rekao da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem.

Da nisu to bile samo prazne reči, filozofiranja i hvalisanja kako je "otkrio posve neobično i egzotično pismo" ta govorenja je potvrdio u svom testamentu. Ostavio je novčani iznos "nekom" Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas).

I laici i slabi poznavaoci lingvistike kako domaće tako i strane videće da i danas to nije učinjeno. bar da se javno zna i govori o tome, a da li je bilo pokušaja, ostaće, bar zasad, tajna.

I nemački oftalmolog dr Verner Veber nazvao je srpsku ćirilicu "prvom azbukom sveta". On je čak odbranio i doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. godine na temu "Azbuke sveta" kada je ustanovio da je srpska ćirilica "odmor za oči".

Svedoci smo da je ćirilica danas ugrožena i ako se nastavi taj negativan trend, rizikujemo da budući naraštaji neće umeti da pročitaju ni nadgrobne spomenike svojih dedova.

Velika je to i neprekidna borba da se ćirilica postavi na tron gde joj je i mesto a da stalno ne bude ugrožena od kojekakvih uticaja sa strane.

Jedan od primera je i taj da u javnom životu možete naići i na velike intelektualce i učene ljude koji, iako se služe ćiriličnim pismom u svakodnevnoj korespodenciji, ne prihvataju činjenicu da ovo naše pismo bude dominantno i obavezno, pravdajući se otporu kod nametanja svega obaveznog i propisano zakonskim normama.

Bivši ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je svojevremeno izjavio za medije da takvi potezi nisu nametanje već očuvanje srpskog jezika i ćirilice koja je ozbiljno ugrožena i nalazi se na ivici arhaičnosti.

Podsetimo, srpski jezik, standardnu varijantu srpskohrvatskoga jezika, govori 8,7 miliona ljudi, prvenstveno u Srbiji.

Govori se u na teritoriji Jugoistočne Evrope ili Zapadnog Balkana. I nesto razređenije u dijaspori.

Ako se uzmu u obzir tvrdnje relevantnih sttučnjaka i filologa, da je na teritoriji bivše SFRJ bio samo jedan jezik (srpsko - hrvatski) sa malim varijantama i narečjima, onda se može slobodno reći da preko 30 miliona ljudi u svetu govori jezicima koji su nekada bili jedan jezik u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji SFRJ.
I opet, ako se vratimo na brojku sa početka pasusa od 8,7 miliona, to bi ujedno značilo da isti broj, pored što govori srpski, i piše na ćirilici, što je, priznaćete, pomalo i neverovatno.

Jer, shodno sa navedenim statističkim podacima, i stanje na terenu bi bilo drugačije... bolje i izvesnije. A opstanak ćiriličnog pisma se ne bi dovodio u pitanje.
Problem i ne bi bio toliko alarmantan da se i ta brojka iz godine u godinu ne smanjuje pod uticajem raznih faktora. Prvenstveno u dijaspori pod uticajem stranih jezika na čijoj teritoriji srosko stanovništvo i živi i slabijih uslova za edukovanjem mladih naraštaja, koji još samo od roditelja mogu da nauče svoj maternji jezik i da tako očuvaju nacionalni identitet.

Kada je sam srpski jezik u pitanju ili (standardna varijanta srpskohrvatskoga jezika iako će mnogi da ospore ovu složenicu pod uticajem društvenih i aktuelnih zbivanja na našem podneblju) i on je, slobodno možemo reći, ugrožen i pod neprestanim napadom zapadnjačkih leksičkih upliva.

U svakodnevnom govoru - DA - razumemo se, ali moramo priznati da u razgovoru sa mlađim generacijama često ne razumemo određene izraze i sintaksičke konstrukcije koje, gle iznenađenja, gotovo u 99% stižu sa Zapada i sa engleskog govornog područja.

Pa tako često možemo da čujemo da je nešto "Cringe" ili na srpskom krindž. Za neupućene. krindž je zapravo sintagma transfer blama. Obično se odnosi na scene ili događaje koji su toliko neprijatni da je gledaocu još neprijatnije. Čuvena – kad te je blam tuđeg blama.

Ili možda - bindž ili bindžovanje (simultano ždranje ili gledanje serije).

Ako se, pak, odlučite da koristite ove izraze i da ih napišete čak i na ćiriličnom pismu, možete to uraditi upravo onako kako se i izgovaraju - jedno slovo jedan glas, pa sve na ćirilici.

U sledećim primerima pokazaćemo i najčešće greške ali i nedoumice kada je srpski jezik u pitanju i korišćenje određenih izraza u svakodnevnoj komunikaciji.

Iz primera i višegodišnjeg proučavanja, shvatili smo da pojedine greške prave kako manje obrazovani ljudi tako i pojedinci koji pripadaju intelektualnoj eliti. Naravno, ne svi!

*Pravopis srpskoga jezika (izmenjeno i dopunjeno ekavsko izdanje), Matica srpska Novi Sad 2016.

Важна напомена за читаоце: Како бисте променили писмо и изабрали латиницу односно ћирилицу, опција за писмо на порталу налази се у горњем десном углу.