Danas je Sretenje i Dan državnosti Srbije

Danas se slavi Sretenje i Dan državnosti Republike Srbije.

Odluka o podizanju ustanka protiv osmanlijske vlasti doneta je na Sretenje 1804. u Orašcu. Podizanje Prvog srpskog ustanka smatra se temeljem nove srpske državnosti.

Nekoliko decenija kasnije, na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti. Sretenjski ustav je napisao Dimitrije Davidović, političar, diplomata i novinar.

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

Verski praznik

Verski praznik Sretenje simbolizuje trenutak kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Isusa, gde ga je dočekao Simeon Bogonosac. Prema verovanju to nje bio prvi susret Isusa Hrista sa ljudima.

Sretenje se slavi 40. dan od Božića, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Jedan od simbolja ovog praznika je i susret Hrista sa ljudima. Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Marija je sa Josifom otišla u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu novorođenče.

Narodno verovanje

U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Naime, veruje se da će medved sutra odrediti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako na Sretenje bude dan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.

Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.

Izvor: Novosti, Epicentar press