Danas je Badnji dan

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić.

Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom.

Nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Foto: Bus Plus produkcija

To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.

Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.

Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.

Foto: Bus Plus produkcija

Odlazak u badnjake

Odlazak u seču badnjaka ispraćen je pucnjima iz pušaka i prangija. Ranom zorom, muškarci kreću, a najčešće otac i sin, da pronađu i donesu kući badnjak. Zavisno od kraja biraju se različiti badnjaci, pa tako u istočnoj Srbiji biran je cer, a zapadnoj hrast ili bukva.

Broj badnjaka takođe zavisi od kraja u kojem se seče, negde se seče jedan, dva ili tri badnjaka, ali postoje i mesta u kojima se seče čak devet. Postoji i pravilo da se donosi onoliko badnjaka koliko ima muških članova u porodici. Uglavnom se sekla jedna grana drveta koja se cela donosila kući pa se onda delila na više delova.

Pre sečenja drvetu se nazove „dobro jutro“ i čestita mu se praznik i moli se da podari porodici sreću i zdravlje. Potm se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima običaj je da mu se daruje kolač koji je posebno umešen za tu priliku. Drvo se takođe ne sme dodirnuti rukama, pa onaj koji seče drvo mora nositi rukavice.

Pravilo je da se drvo zaseca sa istočne strane jer mora pasti na istok. Takođe bi ga trebalo oboriti sa najviše tri udarca, a ukoliko ne padne posle toga onda se kida rukama, kako se drvo ne bi mučilo.

Foto: Bus Plus produkcija

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka je takođe imao određenu moć. Pazilo se da on ne padne na zemlju, pa zato u badnjake ide još jedan muškarac koji bi trebalo da uhvati ovaj iver. Verovalo se da bi se stavljanjem prvog ivera u karlicu pomoglo da se skuplja kajmak debeo kao iver, ili ako se stavi na košnice, pčelama neće moći niko da naudi. Takođe se stavljao i u vodu koju su pili oboleli radi ozdravljenja.

Kada domaćin donese badnjake, prisloni ih na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište.

Dok su muškarci još u šumi u kući se sakriju tronošci, vretena i kudelje, igle i metle.

Nakon donošenja badnjaka kolje se božićna pečenica, a to je obično prase ili ređe jagnje. To je žrtva za novo leto što je ostalo još od starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Izvor: SPC, Epicentar press