Staro gučko Varoško groblje, tužna slika naših dana (FOTO)

Na samo stotinu metara od centra Guče, na blagoj kosini, iznad prelepog parka današnje osnovne škole i lapidarijuma, leži zaraslo u šumu i korov negdašnje gučko Varoško groblje.

Kroz minula vremena, iz daleke prošlosti, čuva zavet praotaca, kroz kamene knjige predaka...

Na ovom zaboravljenom groblju, večnom konačištu, odmaraju naši stari Gučani... Dobri domaćini, orači, kosači i kopači... Vrli ekonomi, sveštenici, ćate, žandari, praktikanti, poslužitelji, ćifte, trgovci i meandžije, ljuti ratnici, ustanici i narodni prvaci i braniči... Potkivači, kovači, rabadžije... Dične domaćice, tkalje i švalje... Njihova neprebolna, tek stasala čeljad i đačad... Znani i neznani... Sa epitafom na biljegu ili sa okrunjenim peščarom. Na korak od večnog zaborava...

U kamenu isklesane kalemarske britve, džepni satovi, makaze, ključevi, kišobrani, čuturice, preslice i vretena, puške, sablje, uniforme, čojana i građanska odela, grozdovi i cvetovi... govore više o njima nego sama okrnjena slova, izbledele, oljuštene boje...

Da, ovi ljudi gradili su i stvarali Guču...

Od ovih ljudi je sve krenulo još polovinom XIX veka, kada se ova naša mala varoš zasnovala na današnjem mestu.

Pre nešto manje od dva veka staro gučko groblje u današnjoj porti bi zatvoreno, a od stare crkve iz Korneta prenete sasude, svete knjige i ikone postaše osnov novog Hrama Svetog Arhangela Gavrila.

Negde od tih godina poče se formirati na ovom mestu varoško groblje, gde se preko jednog veka sahranjivaše stari Gučani koji su ovde na raskrsnici puteva, koja posta središte Dragačevskog sreza, stvarali jednu novu živahnu i mladu varoš sa svojim brojnim piljarnicama, bakalskim radnjama, mehanama, bojadžinicama, poktkivačnicama i dućanima.

Rasla je Guča, a sa njom i njeno Varoško groblje... I tako sve do od prilike 1960. godine, kada se privedoše kraju radovi na izgradnji nove školske zgrade.
Staro groblje bi zatvoreno, a ulogu Varoškog groblja pruži Grotnica, groblje familije Ikodinović, koja je još u 18. veku Guči dala mnoge sveštenike.
Tako osta do dan danas.

Staro Varoško groblje van funkcije je više od 6 decenija. Mnogi od ljudi u njemu sahranjeni nisu imali poroda, ili su ostali bez potomaka, ili su im se potomci raselili po celom svetu, gubeći vezu sa svojim korenima i vrežama, pa i sa samom Gučom.

Mnogi od večnih stanovnika ovog skrivenog kutka Guče bili su ljudi sa strane koji su u Guči bili po potrebi službe, gde ih je i smrt zatekla.

.

Grobljem niko ne gazduje, niti ga održava, sem retkih preostalih starih gučkih porodica koje brinu o spomenicima svojih predaka boreći se sa prirodom i zaboravom.
Šuma je groblje okužila. Grane koje otpadaju sa drvnih stabala uništavaju i lome spomenike. Korenje lomi kamene ploče. Korov guta kamenje, klizanje tla uništava preostalo...

Nadu budi najava da će država uz bujni park škole, spomenike vajara Bogosava Živkovića, lapidarijum, zaštititi i staro, varoško, gučko groblje.

Ako država ne požuri neće od njega mnogo ostati...

Finansijski upokojena MZ Guča, kojoj su nažalost oduzete sve nadležnosti i uticaj, sprovela je 2017. godine odličnu akciju čišćenja groblja, ali od tada su prošle godine, a priroda radi svoje i stanje je sve gore...

Ova objava je apel pred precima, potomcima i pred svima nama današnjima, da se spasi, sačuva i uredi staro gučk Varoško groblje od uništenja i daljeg propadanja jer kako se prema precima odnosimo, čemu da se svi zajedno nadamo u budućnosti?

Na žalosno stanje ovog groblja mnogo puta su upozoravali doajeni kulturnog i umetničkog života Dragačeva, hroničari stare Guče, naši prijatelji Nika Nikola Stojić i Joviša Slavković, ali i oni su se u međuvremenu uzneli na nebesa među stare Gučke savremenike i legende.

Parcela na kojoj se groblje nalazi od 26 ari, u vlasništvu je Republike Srbije, korisnik je opština Lučani, a od 11. juna 2020. godine ima status "kulturnog dobra".

Udruženje ne raspolaže sredstvima i resursima da ovaj problem trajno reši, ali apeluje na državu, lokalnu samoupravu i JKP da preduzmu hitne mere da se ova naša zajednička bruka i muka hitno rešava i da vratimo dug onima koji su varoš Guču stvorili.

SEĆAMO NA SLAVNU PROŠLOST, GRADIMO LEPŠU SADAŠNJOST, KREIRAMO BOLJU BUDUĆNOST!!!

PONOSNI NA SLAVNE PRETKE!

Foto i tekst u spomen precima:

Milan Parezanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja "Naše Dragačevo"